Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Песничка штафета 2018

Kviz Šta znam o bajkama

Kviz Šta znam o bajkama

Knjižara

Knjižara "Klub knjige"

Pesnička štafeta - završna svečanost

Sa završne svečanosti jubilarne 40. Pesničke štafete

Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744

Radno vreme

Radnim danima 7:30 - 19:30 časova
Subotom 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Društvene mreže

Časopis "Ulaznica" i Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina raspisuju Književni konkurs Ulaznica 2018 za neobjavljene priče, pesme i eseje.
Sve potrebne informacije nalaze se u prilogu.

Časopis

Zagor iz našeg sokakaDavne 1968. godine, u okviru edicije Zlatna serija (Dnevnik, Novi Sad) na prostorima bivše SFRJ izašla je prva epizoda sage o Duhu sa sekirom. Ove godine navršava se jubilarnih pedeset godina od tada. Ovaj veliki jubilej biće adekvatno obeležen u Zrenjaninu. U organizaciji Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ i Narodnog muzeja Zrenjanina, 29.6.2018, biće održan niz zanimljivih dešavanja posvećenih strip junaku Zagoru. U planu je održavanje panel diskusija, izložbi, gostovanja strip crtača i teoretičara iz regiona, škole stripa, live-art i druge aktivnosti koje će se 29.6.2018. dešavati paralelno u Biblioteci i Muzeju.
Ovaj jubilej je dobar povod da se podsetimo ko je, zapravo, Gospodar Darkvuda?
Gospodara Darkvuda (Zagora Te-Neja) stvorili su scenarista Serđo Boneli i crtač Galijeno Feri. Po svojim osobinama, Zagor je najbliži super-herojima koji su karakteristični za američki strip, mada je istovremeno sačuvao i atribute matičnog, italijanskog stripa. Na nastanak samog Zagora, najveći uticaj su imala tri etablirana strip junaka: Fantom, Tarzan i Supermen. Vizuelno, Zagorov lik je kao uzor imao američkog glumca Roberta Tejlora, međutim Feri ga vremenom prilagođava svom licu, pa Gospodar Darkvuda postaje slika i prilika svog likovnog tvorca. Za epohu u kojoj se odvija priča o Zagoru, Boneli je odabrao tridesete godine XIX veka, i tako postavio sasvim originalan koncept, jer se većina italijanskih stripova do tada odvijala u klasičnom vestern ambijentu, u periodu po završetku Američkog građanskog rata (1861-1865).
Prvi broj Zagora se u prodaji pojavio jula 1961. godine, u ediciji Kolana Lampo, u karakterističnom formatu po tome što je jedna strana odgovarala jednom kaišu. Po naivnosti prvih epizoda i stereotipnim temama nikako se nije moglo pretpostaviti da će Zagor brzo postati jedan od najpopularnijih italijanskih stripova. U julu 1965. godine Zagor počinje da izlazi u ediciji Zenit Gigant u takozvanom ''Boneli'' formatu, 16x21cm, i to reizdanja od prvog broja. U ovoj ediciji su pre Zagora izlazila reizdanja drugih SBE stripova. U ediciji Kolana Lampo, izdanja Zagora su nastavljena do 1970. godine, kada se edicija gasi. Od broja 68, Zagor izlazi isključivo u velikom formatu. Prelazak na veliki format, omogućio je Boneliju da bolje razrađuje priče, što mu u malom formatu nije bilo moguće, jer je bilo neophodno da se odmah razvije radnja. Zagorove priče postaju duže, višeslojnije i samim tim, kvalitetnije, što dovodi do toga da Zagor postane najprodavaniji italijanski strip u periodu od 1972. do 1976. godine, pa se zbog toga naziva i Zagorovim zlatnim periodom. U ovom periodu Zagorove epizode su naizmenično crtali Feri i Donateli, a povremeno je uskakao i Franko Binjoti. Scenario je potpisivao isključivo Serđo Boneli.

Radionica Avarski ratnikNa drugoj radionici u okviru projekta Storytelling u Muzeju, održanoj 13. juna 2018. u stalnoj postavci zrenjaninskog muzeja bibliotekar Vlada Tot i arheolog Aleksandar Šalomon predstavili su deci period avarskih pohoda po Panonskoj niziji, na prelazu iz 6. U 7. vek, kada su, zajedno sa slovenskim plemenima, osvajali Sirmijum, Singidunum, Carigrad i ostale drevne gradove.
Istorijske činjenice o svakodnevnom životu Slovena i Avara, bitkama i osvajanjima vođenim na ovim prostorima u tom periodu, o čamcima koje su Sloveni koristili da se kreću po banatskim močvarama i rekama,čudesnim monoksilima, o avarskim specijalnim lukovima za strele i njihovim ratnim konjima, o avarskom vođi, kaganu Bajanu i njihovim nomadskim šatorima, ringovima, o bici kod Titela i osvajanju Carigrada, i još mnoge druge činjenice deca su bez problema usvojila jer su predstavljene kroz zanimljivu i napetu priču o dva prijatelja, avrskom i slovenskom ratniku, koji zajedno polaze u pohod.
Deca su uz eksponat, kostura pronađenog na arheološkom lokalitetu kod Aradca, za koga se pretpostavlja da je avarski ili slovenski ratnik, slušala o avanturama ova dva junaka i neprilikama u koje su upadali tokom svojih pohoda. Priči je prethodilo upoznavanje dece sa zanimanjem arheologa, zatim su „iskopavali“ kostura avarskog ratnika, a na kraju radionice ukrašavali su avarske mačeve i crtali zanimljivosti iz priče koju su čuli.
Sledeća radionicu u okviru projekta Storytelling u Muzeju, biće održana u septembru, i baviće se starom bečkerečkom tvrđavom. Bibliotekari Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ već smišljaju nove uzbudljive priče sa kustosima Narodnog muzeja Zrenjanina!
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje.

Kako je bilo na radionici možete pogledati u galeriji (kliknite na fotografiju u ovom tekstu).

vulkan-akcija