Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744
PIB: 101163779
JBKJS: 09225 

Radno vreme

Radnim danima 8:00 - 19:00 časova
Subotom: 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Dragi prijatelji, kreće sa radom naš Tinejdž kutak i prva radionica će biti saradnji sa zrenjaninskim pozorištem "Toša Jovanović"!!!
Radionica koja je pred nama je u utorak, 13. septembra, u 15.35 časova i trajaće sat i po vremena.
U goste nam dolazi glumica našeg Narodnog pozorišta, Sanja Radišić, i pričaćemo o glumačkom pozivu, drami, predstavićemo dramski studio u Pozorištu, razgovaraćemo o umetnosti uopšte.

Sa radošću najavljujemo novu radionicu Udruženja dokumentarista Srbije - DOKSrbija u saradnji sa Gradskom bibliotekom Zrenjanin!

U subotu, 24. septembra 2022. godine, u prostorijama Gradske biblioteke Zrenjanin (velika sala, Trg slobode 2) biće održana jednodnevna radionica dokumentarnog filma fokusirana na kreativne dokumentarne filmove.

Tokom radionice polaznici će se, pod mentorstvom nekih od najaktivnijih dokumentarista u Srbiji, upoznati sa razlikom između umetničke i reportažne forme, procesom nastanka filma i zanimanjima u dokumentaristici, a zatim će imati priliku da kroz praktičan rad eksperimentišu sa novostečenim znanjima!

Poziv je otvoren za sve sadašnje i buduće stvaraoce, bez obzira na njihov nivo znanja i iskustvo u filmskom stvaralaštvu!

Zainteresovani se mogu prijaviti popunjavanjem kratkog upitnika na sledećem linku: https://bit.ly/3AQWqzM

Broj mesta je ograničen, a prijave su otvorene do 20. septembra.

Radionicu realizuje udruženje DOKSrbija u saradnji sa Gradskom bibliotekom Zrenjanin, a u okviru projekta DOKSrbija godišnji program radinica podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

PROGRAM RADIONICE
DOKSRBIJA @ ZRENJANIN
septembar 2022. godine, velika sala Gradske biblioteke Zrenjanin

ŠTA JE KREATIVNI DOKUMENTARNI FILM?
11.00 - 12.30h
predavač: Tea Lukač, rediteljka
Uvodno predavanje odgovoriće na pitanja šta je to dokumentarni film, koje su vrste dokumentarnog filma, kako se razlikuju filmske i reportažne forme, koji su to osnovni elementi kreativnog dokumentarnog filma?
KO I KAKO STVARA DOKUMENTARNI FILM?
12.45 - 13.15h
predavač: Ikonija Jeftić, producentkinja
U nastavku, polaznici se upoznaju sa osnovnim zanimanjima u dokumentaristici i dobijaju odgovor na pitanje ko šta radi i koji su osnovni koraci od ideje do realizacije.

 PAUZA ZA RUČAK

PRAKTIČNI RAD - SNIMANJE LIMIJER KADRA
14.30 - 17.30h
mentori: Sonja Đekić, rediteljka; Mihailo Jevtić, reditelj
Nakon pauze, sledi najzanimljiviji deo radionice - praktični rad!
Polaznici će se podeliti u grupe i pod mentorstvom iskusnih filmskih profesionalaca snimiti svoje kratke filmove, a zatim ih predstaviti i dobiti komentare mentora i drugih polaznika.

 

PREDAVAČI I MENTORI

  Radeći u različitim poljima od filma do videoarta, Tea Lukač režirala je kratke igrane filmove, dokumentarce, muzičke spotove i izlagala na izložbama. Tein rad je do sada putovao na mnogobrojne festivale uključujući Jihlavu, Zagrebdox, Ulju i Dok.fest Munchen. Član je udruženja DOKSrbija i alumni EX Oriente i IDFAcademy programa. Njen debi film, konceptualni dokumentarac KORENI premijerno je prikazan na festivalu Karlovi Vari, u takmičarskoj selekciji East of the West. Trenutno završava doktorske studije na FDU sa temom primena metode senzorne etnografije u dugometražnom dokumentarnom filmu.
  Ikonija Jeftić diplomirala je menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na FDU. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu, smer Digitalna transformacija medija i kulture. Producent je dugometražnog dokumentarnog filma “Viktorija, 15” (2020) kao i nekoliko kratkih igranih filmova i muzičkih spotova. U okviru produkcionih timova radila je na realizaciji pet kratkih dokumentarnih i nekoliko dugometražnih igranih filmova. Glavna polja interesovanja su joj dokumentarni i igrani film, produkcija medijskih sadržaja, i teorijski rad u oblasti teorija medija i kulture.
  Mihajlo Jevtić rođen je 1978. godine u Beogradu. Diplomac francuske škole za režiju dokumentarnog filma “Atelier Varan” i studija sociologije na Univerzitetu u Londonu (LSE). Scenarista, reditelj i producent devet kratkometražnih filmova i jednog dugometražnog dokumentarnog filma, “Četiri Pasoša”, nastalog u srpsko/nemačko/hrvatskoj koprodukciji. Mentor je na filmskim radionicama AFC-a u Beogradu od 2008 godine. Osnivač produkcijske kuće “Film the World”, i član strukovnih udruženja UFUS i DokSrbija.
  Sonja Blagojević Đekić je rođena 1980. u Beograd, gde i sad živi i radi. Diplomirala je filmsku i TV režiju, a tokom svoje profesionalne karijere najviše se bavila dokumentarnim filmom. Napisala je, snimila i režirala višestruko nagrađivane filmove „Moj drug Srbija“ iz 2008. i „KOSMA“ iz 2013, a u istim ulogama (osim snimateljske) učestvuje i na filmu „Speleonaut / Pod kamenim nebom“ iz 2018. godine. Paralelno je aktivno učestvovala i u radu i organizaciji nekoliko domaćih filmskih festivala. Trenutno radi na filmu „Kolekcionar snova“. Osnivač je produkcije KEVA, članica nekoliko filmskih udruženja, doktorant na FDU.

Dragica Stojanović poeziju piše i objavljuje gotovo četiri decenije. Prva je žena pesnikinja koja je u Zrenjaninu objavila knjigu posle Drugog svetskog rata.
Njenu prvu zbirku poezije, "Teskoba", takođe je objavila zrenjaninska biblioteka 1984. godine. Od tada do danas, Dragica Stojanović postala je laureatkinja brojnih nagrada i priznanja, a neka od njih sežu van granica naše zemlje. Pesnikinja je u junu ove godine svoje stvaralaštvo predstavila u Barseloni, u okviru promocije "Antologije srpske ženske poezije" (Ligera vuela la sombra, Madrid 2021) koju je priredila Radmila Lazić.

Nakon prve zbirke poezije Teskoba objavljene 1984. godine, objavila je zbirke: Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne ispovesti, Literarni sneg, Od(a)brane pesme, O Hrid, Posolica, kao i zbirku kratkih priča Cepelin.

Dobitnica je nagrada: „Milica Stojadinović Srpinja”, „Stanko Simićević”, „Ulaznica”, „Pečat varoši sremskokarlovačke”, „Smeli cvet”, „Bešenovske povelje” za duhovnu poeziju, „Stevan Sremac – Bal u Elemiru”.

Poezija Dragice Stojanović objavljivana je u brojnim književnim časopisima i desetinama značajnih antologija, među poslednjima, u španskom izdanju "Antologije srpske ženske poezije" (Ligera vuela la sombra, Madrid 2021) koju je priredila Radmila Lazić. Ovaj izbor čini poezija sedamnaest pesnikinja rođenih između 1957. i 1989. godine. Antologija je štampana dvojezično, dostupna na čitavom španskom govornom području, kao i u svim slavističkim centrima i španskim kulturnim centrima Servantes u svetu. U junu 2022. godine, u okviru promocije Antologije, Dragica Stojanović predstavila je svoju peziju u Barseloni.  

 

Zbirka pesama Gluvonema (Gradska narodna biblioteka Žarko ZrenjaninZrenjanin, 2022)

Zbirka pesama Dragice Stojanović Gluvonema, predstavlja novi dokaz da je ženska poezija dominantna kako svojim kvalitetom, tako i svojim kvantitetom na srpskoj i regionalnoj književnoj sceni. Kad je reč o Dragici Stojanović, to i nije čudno s obzirom na to da se radi o prvoj zrenjaninskoj pesnikinji nakon Drugog svetskog rata, osobi, dakle, koja je utrla put mnoštvu žena koje su pošle pesničkim stazama i bogazama.

Naslov zbirke Gluvonema ukazuje na željeni položaj žene u patrijarhatu. Ona treba da bude gluva za svaki zov osim porodičnog (da rađa i da se stara o kući, ognjištu), ali još više treba da bude nema, bezglasna, da ćuti, trpi i pati. Dragica Stojanović hrabro istupa protiv takve predstave o ženi, ona joj daje i glas i sluh, njen krik samooslobađanja odjekuje kroz lirske subjekte njenih pesama, kroz njeno lirsko ja.

Nastavljajući one poetičke potrage kojima su pre nje, između ostalih, hodile Emili Dikinson, Ana Ahmatova, Virdžija Vulf, Silvija Plat i Biljana Jovanović, Dragica Stojanović u svet odašilje uverljive pesničke slike snažne i samosvesne žene, žene borkinje koja uprkos svim društvenim silama koje pokušavaju da je sputaju ponosno stoji i peva o sebi i iskustvu svojih „sestara“. Jer sestre su same sebi dovoljne i njima s pravom pripada budućnost.

 Vladimir Arsenić,

urednik izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”

 

...”Ove duge pesme Dragice Stojanović jesu pletiva izvezena prstima od vazduha i jezika, ali trebalo je pesničkom slikom videti i usuditi se da suptilnu hrabrsot oblikuje kao štep koji blista u rodbinskim molitvama, ali i u posudama. Ovo je poezija koja neodbranjivo asocira i mudrim milovanjima izaziva (samo)otkrića. Taktilno se preobražava u izrecivo, vazdušasto „možda” i u hartiju koja traži oslonac upirući otkucajima srca i modrinom prozirnosti ušnih školjki da osunčano bude zapisano, a čitko osvetljeno.

Poezija putovanja, tišine, saučešća, boravljenja, mirovanja, čudna od varnica čulnog iznenađenja i izazovna do nepoštednog samoučitavanja...”

Radivoj Šajtinac, iz recenzije

 

 

Elektronski katalog

Elektronski katalog