Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744

Radno vreme

Radnim danima 8:00 - 19:00 časova
Subotom: 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Društvene mreže

Danas su bibliotekarke Jelena Đorđević Perc i Tanja Graovac predstavile našu biblioteku u emisiji za decu Radio televizije Vojvodine: "Dobro jutro, lenjivci!"

Emisiju možete pogledati i na njihovom youtube kanalu:

Slavko Gordić   Na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“ održanoj u petak, 25. februara 2022. godine u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, članovi Upravnog odbora Fonda: predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar) i članovi: Petar Arbutina (književnik i kritičar), Gojko Tešić (profesor, književni istoričar, esejista, bibliograf), Vasa Pavković (književnik i književni kritičar) i upravitelj Fonda, Milan Bjelogrlić (direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”) jednoglasno su odlučili da Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović“ za 2021. godinu pripadne Slavku Gordiću.

Slavko Gordić, pisac, književni kritičar i esejista, trideseti je laureat Nagrade za moderni umetnički senzibilitet, a svečano uručenje nagrade biće upriličeno tokom narednih meseci, u Zrenjaninu.

Govor mržnje je stepenica koja vodi do ostvarenja Holokausta, a u našem društvu danas, govor mržnje je veoma prisutan, a kultura sećanja se ne neguje – neke su od važnih poruka koje smo mogli čuti juče, na javnom času, koji su u našoj Biblioteci održali zrenjaninski gimnazijalci. Javni čas održan je u okviru aktivnosti kojima Zrenjaninska gimnazija, osmi put po redu, obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Koliko je važna kultura sećanja i zašto je danas posebno važno govoriti o ratnim zločincima i mehanizmima vlasti koje vode u strahote rata, jasno je rečeno tokom jučerašnjeg javnog časa pod nazivom „Reci ne fašizmu“, ali je posebno potresno i efektno kada to slušamo od mladih ljudi, čini se da nema bolje opomene, i korisnije lekcije.

Sociološkinja Senka Jankov, profesorica Zrenjaninske gimnazije, istakla je na početku časa da tribina ima prvenstveno edukativan karakter i da joj je prevashodni cilj podizanje svesti o značaju borbe protiv fašizma, koji je itekako prisutan i u sadašnjem momentu u društvu. Profesorica Jankov iskazala je zabrinutost jer nema nekog značajnijeg napretka kada je reč o kulturi sećanja, govor mržnje, antisemitizam, fašizam, ekstremizam i drugi slični izmi vrlo su aktuelni i vidljivi, svakodnevni, i zato je neophodno obučiti mlade da ih prepoznaju i reaguju kada se susretnu sa njima, da ne ćute i ne okreću glavu kada, na primer, na zidu škole osvane urezani kukasti krst ili grafit koji veliča fašističke vrednosti.

Gimnazijalci su na času govorili o jeziku mržnje, o umetnosti kao načinu borbe protiv ekstremizma, o ženama u Holokaustu, o oblicima fašizma prisutnim u našem društvu, govorili su stihove koji svedoče o nereagovanju intelektualaca nakon uspona nacista na vlasti (Prvo su došli... Martina Nimelera), slušali smo ih kako pričaju o preživelima Holokausta, Jovana i Dine Rajs, bilo je reči i o „Kamenu spoticanja“, nemačkog umetnika Gintera Demniga, koji je u Srbiji najpre postavljen u Zrenjaninu, kao i o slikarstvu Žđislava Beksinjskog. Ivani Solarov, ispred Jevrejske opštine Zrenjanin, poklonjena je slika mlade autorke, učenice Zrenjaninske gimnazije.

Edi Daruši, profesor filozofije, građanskog vaspitanja, medicinske etike i religije i civilizacije, koji godinama u Zrenjaninskoj gimnaziji, zajedno sa kolegama, organizuje javne časove i radionice za đake, ukazao je na problem nedovoljnog negovanja kulture sećanja u našim školama, što dovodi do nerazumevanja i neprepoznavanja mehanizama fašizma kod mladih, čime se direktno otvaraju vrata činjenju novih ratnih zločina. Profesor Daruši govorio je o upravniku škole (Haim Ginott) koji je nakon što je preživeo strahote Holokausta, ostavio pismo nastavnicima, sa, čini se, najvažnijom porukom – pomozite učenicima da postanu ljudska bića, pre svega. Jer, inženjeri, medicinski radnici, fizičari, naučnici i drugi konstruisali su gasne komore, trovali decu, vršili eksperimente na ljudima, razvijali efikasnost brzine masovnog uništenja... Ova poruka, da je najvažnije mlade učiti da budu dobri ljudi, i da je obrazovanje važno samo ukoliko je preduslov humanijeg sveta, ostaje kao najvažnija poruka jučerašnjeg javnog časa.

   

   

   

Elektronski katalog

Elektronski katalog