Nova zbirka poezije Dragice Stojanović u izdanju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”
Dragica Stojanović poeziju piše i objavljuje gotovo četiri decenije. Prva je žena pesnikinja koja je u Zrenjaninu objavila knjigu posle Drugog svetskog rata.
Njenu prvu zbirku poezije, "Teskoba", takođe je objavila zrenjaninska biblioteka 1984. godine. Od tada do danas, Dragica Stojanović postala je laureatkinja brojnih nagrada i priznanja, a neka od njih sežu van granica naše zemlje. Pesnikinja je u junu ove godine svoje stvaralaštvo predstavila u Barseloni, u okviru promocije "Antologije srpske ženske poezije" (Ligera vuela la sombra, Madrid 2021) koju je priredila Radmila Lazić.
Nakon prve zbirke poezije Teskoba objavljene 1984. godine, objavila je zbirke: Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne ispovesti, Literarni sneg, Od(a)brane pesme, O Hrid, Posolica, kao i zbirku kratkih priča Cepelin.
Dobitnica je nagrada: „Milica Stojadinović Srpinja”, „Stanko Simićević”, „Ulaznica”, „Pečat varoši sremskokarlovačke”, „Smeli cvet”, „Bešenovske povelje” za duhovnu poeziju, „Stevan Sremac – Bal u Elemiru”.
Poezija Dragice Stojanović objavljivana je u brojnim književnim časopisima i desetinama značajnih antologija, među poslednjima, u španskom izdanju "Antologije srpske ženske poezije" (Ligera vuela la sombra, Madrid 2021) koju je priredila Radmila Lazić. Ovaj izbor čini poezija sedamnaest pesnikinja rođenih između 1957. i 1989. godine. Antologija je štampana dvojezično, dostupna na čitavom španskom govornom području, kao i u svim slavističkim centrima i španskim kulturnim centrima Servantes u svetu. U junu 2022. godine, u okviru promocije Antologije, Dragica Stojanović predstavila je svoju peziju u Barseloni.
Zbirka pesama Gluvonema (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” Zrenjanin, 2022)
Zbirka pesama Dragice Stojanović Gluvonema, predstavlja novi dokaz da je ženska poezija dominantna kako svojim kvalitetom, tako i svojim kvantitetom na srpskoj i regionalnoj književnoj sceni. Kad je reč o Dragici Stojanović, to i nije čudno s obzirom na to da se radi o prvoj zrenjaninskoj pesnikinji nakon Drugog svetskog rata, osobi, dakle, koja je utrla put mnoštvu žena koje su pošle pesničkim stazama i bogazama.
Naslov zbirke Gluvonema ukazuje na željeni položaj žene u patrijarhatu. Ona treba da bude gluva za svaki zov osim porodičnog (da rađa i da se stara o kući, ognjištu), ali još više treba da bude nema, bezglasna, da ćuti, trpi i pati. Dragica Stojanović hrabro istupa protiv takve predstave o ženi, ona joj daje i glas i sluh, njen krik samooslobađanja odjekuje kroz lirske subjekte njenih pesama, kroz njeno lirsko ja.
Nastavljajući one poetičke potrage kojima su pre nje, između ostalih, hodile Emili Dikinson, Ana Ahmatova, Virdžija Vulf, Silvija Plat i Biljana Jovanović, Dragica Stojanović u svet odašilje uverljive pesničke slike snažne i samosvesne žene, žene borkinje koja uprkos svim društvenim silama koje pokušavaju da je sputaju ponosno stoji i peva o sebi i iskustvu svojih „sestara“. Jer sestre su same sebi dovoljne i njima s pravom pripada budućnost.
Vladimir Arsenić,
urednik izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”
...”Ove duge pesme Dragice Stojanović jesu pletiva izvezena prstima od vazduha i jezika, ali trebalo je pesničkom slikom videti i usuditi se da suptilnu hrabrsot oblikuje kao štep koji blista u rodbinskim molitvama, ali i u posudama. Ovo je poezija koja neodbranjivo asocira i mudrim milovanjima izaziva (samo)otkrića. Taktilno se preobražava u izrecivo, vazdušasto „možda” i u hartiju koja traži oslonac upirući otkucajima srca i modrinom prozirnosti ušnih školjki da osunčano bude zapisano, a čitko osvetljeno.
Poezija putovanja, tišine, saučešća, boravljenja, mirovanja, čudna od varnica čulnog iznenađenja i izazovna do nepoštednog samoučitavanja...”
Radivoj Šajtinac, iz recenzije
Ekološka radionica u Gradskoj bašti
? Juče smo obeležili Svetski dan zaštite prirode, kako i dolikuje, ekološkom radionicom u Gradskoj bašti, uz knjigu Dejvida Belamija, „101 način da spasemo zemlju“. Sa decom smo pričali o kitovima koji su ugroženi, merili smo koliko je dugačak jedan plavi kit i proučavali Belamijeva uputstva o malim koracima koje svakodnevno možemo da napravimo, za velike pomake u našem poimanju zdrave okoline. Pričali smo i o Despotovljevom stvorenju zvanom Štrk, koje je izumrlo, jer Begej više nije čista i zdrava reka, i o simpatičnim okapijima, koji su ugroženi. Imali smo potragu za pandama po Gradskoj bašti, i razgovarali na koji način ugrožavamo dragocena staništa i resurse.
♻️ Podsetili smo se da možemo razdvajati otpad, i potom plastiku, limenke, papir i staklo odneti lokalnom udruženju za zaštitu napuštenih životinja, našim drugarima iz „Zelenih šapa“, koji od prihoda od prodaje tih sirovina kupuju hranu za životinje ili plaćaju njihovo lečenje. Na kraju smo se sjajno zabavili praveći kutiju za sakupljanje plastičnih čepova, koje ćemo donirati drugarima iz udruženja „Čep za hendikep“. Na taj način možemo lokalno, i konkretno, a bez mnogo muke, čuvati zdravu okolinu. ?
? Kutija će odsad stajati u hodniku naše Biblioteke, pa kada dolazite po knjige, ponesite i čepove. Neki naši mali, vredni čitaoci, već su ujutru doneli čepove, i ispričali nam šta su saznali o okapiju. Kao uzdarje, dobili su na poklon knjigu „Zvali su me“, Nikolete Novak, naše drage prijateljice, veterinarke i spisateljice. Znate li vi koliko je fantastična ta živuljka, okapi? Uvek možete doći u Biblioteku i pronaći informacije o svim lepotama našeg šarolikog i neverovatnog doma, naše planete Zemlje. A kad se nešto upozna i zavoli, to se i čuva. ?
U knjižari biblioteke učesnike radionice čeka još jedna nagrada, za onog ko sazna nešto o banatskim stvorenjima iz knjige Voje Despotova „Andraci, jepuri i ostala najvažnija stvorenja srednjeg Banata“
Raspisan Književni konkurs "Ulaznica 2022"
Književni konkurs Ulaznica 2022.
Časopis „Ulaznica” i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu raspisuju književni konkurs „Ulaznica 2022” za neobjavljene priče, pesme i eseje.
Pravo učešća na konkursu „Ulaznica 2022” imaju svi autori/ke koji pišu na bhsc jeziku.
Rok za slanje radova je 15. septembar 2022. godine. Radove slati isključivo poštom na adresu: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Za konkurs „Ulaznica 2022, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija.
Radovi prethodno ne smeju da budu objavljivani. Tekst se smatra objavljenim i ukoliko se nalazi u knjizi, časopisu i/ili na internetu pre objavljivanja saopštenja žirija književnog konkursa „Ulaznica 2022”.
Pesme, priču ili esej treba potpisati šifrom, a rešenje šifre sa ličnim podacima, adresom, brojem telefona i e-mail adresom autora/ke šalje se u zatvorenoj koverti koja se prilaže uz radove.
Moguće je poslati najviše do 5 pesama, 3 priče i 3 eseja, s tim da je otvorena mogućnost konkurisanja u sve tri kategorije.
Dužina pojedinačne priče ili eseja ne može da prelazi 10.000 slovnih mesta, uključujući i razmake.
Odluku o nagradama, koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa „Ulaznica”, doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada upriličiće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu 16. decembra 2022. godine u 19.00 časova. Tom prilikom biće promovisan novi broj „Ulaznice” u kojem će biti objavljeni nagrađeni i pohvaljeni radovi.
Kontakt za dodatne informacije: +38123566210 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.