Pre nekoliko nedelja, Istoričar, arheolog, Splićanin i prijatelj, objašnjavao mi je sa velikom strašću i do najsitnijih detalja istoriju Dioklecijanovog grada.
Šetali smo starim ulicama Splita i u samom centru, na popularnoj Pjaci, obišli nezaobilaznu knjižaru "Morpurgo", osnovanu 1860. godine. Prvi vlasnik bio je Vido Morpurgo, izdavač, publicista, bibliograf, političar, bankar, kulturni radnik. Knjižara je oduvek bila simbol slobodne misli , mesto okupljanja lekara, advokata, profesora, ljudi zainteresovanih za knjige. Splićani tvrde da je najveća tragedija grada zatvaranje Marpurgo knjižare. Knjižare o kojoj je napisana knjiga!
Danas su vrata zaključana a na prozorima su izlepljena srca i plakati sa neispunjenim obećanjima političara o ponovnom otvaranju knjižare. Što bi rekao Tin Ujević: "Mozak van da skoči".
Svaki grad ima svoju lokalnu priču kada je reč o knjižarama i čitaonicama. Zrenjaninci imaju Klub knjige, knjižaru koja ove godine obeležava jubilej. Ona je deo Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" koja se nalazi u samom centru grada. Zgrada Biblioteke je spomenik kulture od velikog značaja, građena u 19. veku za potrebe redakcije dnevnog lista "????????". Tada je bila u vlasništvu porodice Brajer. U prizemlju, nalazila se čuvena kafana "Šoljom". Danas je tu Dečje odeljenje i Klub knjige.
Sjajna ideja bibliotekara da u okviru Biblioteke otvore knjižaru, nastala je pre više od 40 godina. Ne običnu knjižaru, već mesto susreta različitih ljudi i ideja. Mnogi zavičajni pisci, istoričari, sociolozi, svoje knjige su izdavali u Biblioteci i plasirali baš u Klubu knjige. Sem prodaje knjiga realizovala se razmena knjiga, tribine, književne večeri, manifestacija "Pesnička štafeta".
Na početku, u prostoru Kluba knjige, Narodna knjiga je izlagala svoja izdanja a kasnije Prosveta. Kada je pokrenuta izdavačka delatnost Bilblioteke "Žarko Zrenjanin", knjižara je prodavala svoja izdanja. Uvek mi je bila zanimljiva priča starijih kolega o Sajmu knjiga u Beogradu 90-tih godina. Vreme sankcija, ratova i nemaštine, kada su zaposleni pretakali gorivo iz privatnog automobila u službeni kako bi stigli do Sajma i predstavili našu izdavačku delatnost. Sjajna, sad već urbana legenda koja govori o entuzijazmu i posvećenosti zaposlenih u Klubu i celoj Biblioteci.
Restauratorski i konzervatorski radovi na fasadi zgrade Biblioteke počinju 2005. godine.
Klub knjige tada poprima drugačiju formu, uspostavlja se saradnja sa većinom izdavačkih kuća, oprema se novim policama i kompjuterima, organizuju se redovni sajmovi, izlažu se i prodaju izdanja Biblioteke na beogradskom Sajmu knjiga, Sajmu knjiga u Novom Sadu.
Klub knjige i Biblioteka predstavlja svoja izdanja i na Sajmu knjiga u Sarajevu, što je bio i početak regionalne saradnje. Danas je Klub knjige i Nabavno odeljenje Biblioteke, kao i mesto u kome se rađaju brojne ideje, kako za moderne teme koje približavaju deci i mladima pojam feminizma, rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja na internetu, prevencija nasilja u tinejdžerskim vezama, kroz književni tekst, tako i za promociju "Zavičajnih divova", koji su spona tradicije i modernizma, uvek aktuelni i savremeni.
Ove godine, sve aktivnosti, brojni programi jesu u znaku našeg jubileja. S obzirom na današnji protok informacija i na brzinu kojom živimo, nije loše zastati i prisetiti se svega što čini i što je činilo ovo mesto zanimljivim svih ovih decenija. Uvod o staroj splitskoj knjižari nas obavezuje na to.

Tatjana Tabački, knjižarka u Klubu knjige

Uz ovu priču i druženje sa prijateljima smo u petak 9. 8. obeležili 45. rođendan Kluba knjige, knjižare Biblioteke. Hvala divnim ljudima koji su ga sa nama proslavili. Delili smo poklone, duvali svecice, otvarali sampanjac, pevali rodjendanske pesme a na kraju gledali film Knjiga je za tebe.
Hvala nasim sponzorima i prijateljima: Rodjendaonici Lincaffe, radnji Maestro duo i Kulturnom centru.

Kliknite na fotografiju da vidite više slika u galeriji.