О завичајној збирци
Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“
Завичајна збирка Научно-завичајног одељења Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” установљена је 1975. године како би се сакупила, обрадила, издала на коришћење и публиковала сваковрсна завичајна грађа (књиге, часописи, новине, каталози, фотографије, разгледнице, плакати и остало).
Од свога настанка, град који је мењао имена – Велики Бечкерек, Петровград и Зрењанин давао је и даје врхунске појединце у областима културе, образовања, привреде, здравства, спорта и слично. Подсетимо се да је прва књига у Зрењанину штампана далеке 1848; први лист је изашао 1851; прва правила Великобечкеречке грађанске касине датирају из 1838, а Устав Српске читаонице у Великом Бечкереку из 1861. године. Све ово указује на чињеницу да су се у нашој средини многи лјуди успешно и дуго бавили књигом.
Креативне могућности рада у збирци, афинитет, довитлјивост и упорност радника према том послу створили су услове за таквим видом презентације за коју смо дуго говорили да је то информационо-едукативно-анимационо-пропагандни рад, а данас говоримо да је то вид рада збирке – у функцији библиотечког маркетинга.
Завичајну грађу чини све оно што се својим садржајем се односи на територију Зрењанина (и села), која је издата или штампана у Зрењанину или, пак, сва дела аутора који су рођени или су живели у Зрењанину. Кроз прикупљање, обраду, чување популарисање овакве библиотечке грађе свакако се постиже очување вредног наслеђа једне територије за генерације које долазе, подиже се свест о култури, историји и животу локалне средине и битним актерима који су је трајно обележили.
Издања Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” чине један завидан део збирке. Разлог томе је свакако богата издавачка делатност која се негује већ деценијама. Штампарија, која је у склопу библиотеке, тај посао умногоме олакшава.
Завичајна збирка Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ (ГНБ) садржи, поред књижне, велики број јединица некњижне грађе. Некњижну грађу чине плакати, позивнице, разгледнице, исечци из новина, документи, рукописи...
Завичајци нису само оне личности које пишу, јер својим доприносом завичајну средину задужили су на свој начин и сликари, музичари, драмски уметници, режисери, сценографи, архитекте, проналазачи, иноватори, научни истраживачи, здравствени и просветни радници, успешни привредници, спортисти и многи други. Завичајци су, речју, сви они који су свој завичај волели и воле, желели и желе да доживе као драгоцено место којим ће се поносити, коме ће се враћати и чије ће успехе увек радо преносити другим просторима.