Jasminka Petrović

Sve je u redu

Ponekad nije lako biti mlad. Mnogo je izazova, dilema, emocija, nesporazuma… Junaci ove knjige ne pristaju na teskobu i tamu. Oni biraju ljubav umesto straha.

Oni tragaju za novim danom, za slobodom.

„Slušaj, u redu je i ako se složiš i ako se ne složiš sa mnom. Sve je sasvim u redu.”

napisao Milenko Bodirogić, ilustrovali: Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin, Vanja Todorić

Prognana bića - srpska mitologija

Knjiga o mitskim bićima srpskog predanja: vodenjacima, rusalkama, suрenicama, usudu, talasonima, morama, zduhačima, divovima, patuljcima, karakondžulama, babarogama i mnogim drugim.

Prvi put pet vrhunskih slikara i ilustratora (Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin i Vanja Todorić) u raličitim likovnim tehnikama (ulje na platnu, jajčana tempera, crtež, akvarel…) uspeva da oživi ova fantastična bića kojima preti iščeznuće.

Knjiga je na Sajmu knjiga 2010. godine u Beogradu dobila Nagradu za najbolju dečiju knjigu, kao i nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za ilustraciju.

U obrazloženju nagrade žiri Sajma, kojim je predsedavao književnik Dragan Velikić, između ostalog kaže: „Ova knjiga vas vodi u svet čudesnih bića kojih su se plašile bake i čini sve da ih deca zavole!”

Barbara Jelin

Irmina

Sredinom 1930-ih, Irmina, ambiciozna mlada Nemica, dolazi u London. Na koktel zabavi sreće Hauarda Grina, jednog od prvih crnih studenata na Oksfordu, koji, kao i Irmina, pokušava da živi nezavisnim životom. Međutim, njihov odnos doživljava iznenadni prekid kada Irmina, uslovljena političkom situacijom u Hitlerovoj Nemačkoj, biva primorana da se vrati kući. Dok se rat približava i njen kontakt sa Hauardom prestaje, Irmini postaje jasno da je njen napredak moguć jedino ako izda svoje ideale.

U višestruko nagrađivanoj Irmini Barbara Jelin prikazuje dramu koja nastaje u sukobu između ličnog integriteta i društvenog poretka.

Zasnovan na istinitoj priči, ovaj uzbudljivi i osećajni grafički roman izuzetno slikovito prikazuje represivnu atmosferu Nemačke u ratu, opažajući, sa saosećanjem i inteligencijom, trenutak kada je saučešće u zločinu rezultat izbora (svesnog ili nesvesnog) da se pogleda u stranu.

Endži Tomas

Ta mržnja koju seješ

Da li ste na društvenim mrežama primetili haštag #THUGLife? Znate li šta on zapravo znači? Znate li ko je bio Tupak Šakur, i zašto ga, godinama nakon smrti, milioni poklonika njegove muzike i dalje obožavaju?

Šesnaestogodišnja Star živi rastrzana između dva sveta: siromašnog i ozloglašenog kraja u kome je rođena, gde živi s porodicom, i fensi srednje škole u bogataškom predgrađu, u koju su je roditelji upisali da bi je iz njega izvukli. Ravnoteža koju inače jedva održava nestaje onog trenutka kad se zadesi kao svedok ubistva svog druga Kalila, koga je bez upozorenja, nenaoružanog, ubio beli policajac. Sve oči su uprte u Star, čije svedočenje sada ima moć da razori lokalnu zajednicu, a možda i nju da košta života.

Ovaj roman inspirisan je pokretom #BlackLivesMatter (#IcrnačkiŽivotJeŽivot), i prati borbu jedne mlade devojke za pravdu, ali i za ljudskost i smisao u svetu u kome su granice nekad nejasne a rasni problemi čine se nerešivim.

Ransom Rigs

Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu

• Tajanstveno ostrvo
• Napušteno sirotište
• Neobična zbirka veoma čudnovatih fotografija

Sve to čeka da bude otkriveno u knjizi Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu. To je nezaboravan roman koji, kombinujući prozu i fotografije, stvara uzbudljivo čitalačko iskustvo. Naša priča počinje užasnom porodičnom tragedijom zbog koje će se šesnaestogodišnji Džejkob otisnuti na sudbonosno putovanje do udaljenog ostrva u Velsu, gde će pronaći ruševne ostatke Doma gospođice Peregrin za čudnovatu decu. Dok Džejkob istražuje napuštene sobe i hodnike postaje mu jasno da su štićenici gospođice Peregrin bili više nego čudnovati. Možda čak i opasni. Možda su bili zatočeni na tom ostrvu sa valjanim razlogom. A možda su i nekako – mada je to delovalo nemoguće – još uvek bili živi.

Ovo je čudesno delo mašte od kojeg će vam žmarci krenuti niz kičmu. Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu oduševiće i odrasle i tinejdžere, kao i svakoga ko nalazi zadovoljstvo u senovitim avanturama.

Veoma neobična knjiga koja je prevedena na preko dvadeset jezika i koja je već stekla kultni status. 20th Century Fox je otkupio filmska prava na ovu knjigu, a film je režirao Tim Barton, čovek koji nam je podario Edvarda Makazića, Noćnu moru pred Božić i Mrtvu princezu.

Ransom Rigs

Grad Pustoduha

• 3. septembar 1940. godine u bombardovanom Londonu.
• Desetoro čudnovate dece beži od armije smrtonosnih čudovišta.
• I samo im jedna osoba može pomoći – ali ona je zarobljena u telu ptice.

* * *

Grad pustoduha uvlači čitaoce u bogato izmaštani svet telepatije i vremenskih petlji, cirkuskih karnevala i menjača oblika – svet nastanjen odraslim „čudnovatim“, krvoločnim stvorovima i fantastičnom menažerijom tajanstvenih životinja. Kao i njegov prethodnik, ovaj drugi roman u serijalu o čudnovatoj deci spaja uzbudljivu fantastiku sa do sada neobjavljivanim starinskim fotografijama stvarajući tako jedinstveno čitalačko iskustvo.

Ransom Rigs

Biblioteka duša

• Dečak sa neverovatnim moćima
• Armija smrtonosnih čudovišta
• Epska bitka za budućnost čudnovatog sveta

Pustolovina koja je započela u Domu gospođice Peregrin za čudnovatu decu i nastavila se u Gradu pustoduha stiže do svog uzbudljivog završetka u Biblioteci duša. Šesnaestogodišnji Džejkob otkriva svoju novu i zapanjujuću moć, i uskoro zaranja u dubine istorije kako bi spasao svoje čudnovate prijatelje iz jako branjene tvrđave. Na tom putovanju prate ga Ema Blum, devojka sa vatrom u prstima i Adison Makhenri, pas koji ume da nanjuši izgubljenu decu.

Oni zajedno odlaze iz savremenog Londona u lavirintske uličice Đavoljeg jutra, najgroznijeg sirotinjskog kvarta viktorijanske Engleske. Upravo to je mesto gde će biti doneta konačna odluka o sudbini čudnovate dece iz čitavog sveta. Kao i prethodna dva nastavka, Biblioteka duša čudesno spaja uzbudljivu fantastiku sa nikada ranije objavljivanim starinskim fotografijama, stvarajući tako neponovljivo čitalačko iskustvo.