Novo, a staro dobro:

Džems Džojs

Portret umetnika u mladosti

LOM-ovo reizdanje kultnog romana Džemsa Džojsa.

Džejms Džojs (1882-1941), jedan od utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Dablinu. U mladosti mučen dilemom izbora između svešteničkog poziva i književnosti, u poslednjem trenutku odabrao je ovo drugo. Uz Šekspira, smatra se najvećim genijem koji je pisao na engleskom jeziku. 

Čitav "Portret umetnika u mladosti" govori o postepenom odvajanju junaka od njegove sredine, o njegovom duhovnom emancipovanju, odvajanju od porodice, crkve i zemlje, njegovom definitivnom odupiranju spolja nametnutim autoritetima.Džojs je punih deset godina, uporedo sa knjigom "Dablinci", pisao ovaj izuzetni bildungs roman, koji stoji rame uz rame sa najvećim romanima svetske književnosti.

Izdvajamo:

Mark Tompson

Izvod iz knjige rođenih - Priča o Danilu Kišu

Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana.

Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.

Tompsonova knjiga odaje svojevrsno priznanje Kišovom eksperimentalizmu, budući i sama u svojoj formi – eksperimentalna. Komponovana je kao niz komentara na kratki Kišov autobiografski tekst pod nazivom Izvod iz  knjige rođenih.

U svom recenzentskom tekstu Čarls Simić ukazuje na važnu činjencu da je Izvod iz knjige rođenih prva biografija i obimna kritička studija o Danilu Kišu na engleskom jeziku.

U naše vreme, kaže Čarls Simić, kada se strana književnost sve manje predaje na koledžima i univerzitetima i kad studenti, pa čak i neki njihovi profesori, ne prepoznaju nekada poznata imena, odlučnosti izdavača poput Dalkey Archive, Northwestern University Press, i još nekoliko njih u SAD da nastave sa objavljivanjem pisaca iz zemalja koje mnogi smatraju kulturnim zabitima junački je poduhvat. Zahvaljujući njima, sve što je Kiš napisao prevedeno je i sada se može naći u knjižarama, a njegove knjige i dalje bude interesovanje ozbiljnih čitalaca savremene književnosti, kao što objavljivanje knjige Marka Tompsona pokazuje.

Tibor Varadi

Spisi i ljudi: Priče iz advokatske arhive

Zahvaljujući sačuvanoj arhivskoj građi advokatske kancelarije Varadi iz Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, koja je nastajala od kraja 19. veka do kraja prošlog veka, Tibor Varadi u knjizi Spisi i ljudi priča o Vojvođanima koji su živeli i žive tamo gde se dispozicije menjaju, ali problemi uvek ostaju. Tamo gde su potpirivanje mržnje i uznemiravanje javnosti često na repertoaru javnih tužilaca, gde su najveći profiteri uvek besprekorni rodoljubi. Tamo gde su učestale promene naziva gradova, ulica i kipova na javnim trgovima, gde upotreba jednog, a potom drugog jezika nije uvek bez rizika. Varadi priča o sužnjima jezika, reči, koji su ispredali snove o pravdi i slobodi kao što se Branko Miljković pita „hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?“ Ili, zar ne bi bilo pametnije ućutati, odložiti pero, izbrisati kao gumicom prošlost? Knjiga Tibora Varadija zagovara suprotno.

Ištvan Domonkoš

Pokonite:

Uglješa Šajtinac

Sasvim skromni darovi

Novi roman jednog od vodećih pisaca u novoj generaciji savremene srpske književnosti, autora čuvene drame Hadersfild.

Izuzetan savremeni epistolarni roman u kome dva brata razmenjuju e-mailove u kojima svedoče o svojoj američkoj i srpskoj, njujorškoj i banatskoj svakodnevici.

Roman o Banatu i Njujorku.

Porodični roman u kome se kroz sudbinska iskušenja njenih pripadnika na uzbudljiv i upečatljiv način govori o najizazovnijim društvenim pitanjima našeg vremena.

Šajtinac je napisao potresnu i provokativnu hroniku naših dana, knjigu u čijim pismima sa autentičnom snagom progovara poslednja decenija naših života.

Ova knjiga je prevedena na šest jezika i za nju je dobio Evropsku nagradu za književnost, Vitalovu nagradu i Nagradu Bora Stanković za najbolju knjigu godine. Nedavno je dobio Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2014. godini.

"...Ako je sve to zbog priče, pomislio sam, onda u redu. Dugo sam pisao priče. Sve dok nisam shvatio da priče pišu mene. Raspisuju me dugo. Priča je bacil. Od trenutka kada ga udahneš pa do sazrevanja treba vremena. Olakšanje je veliko kad se odvoji iznutra, zagrcne te i poleti napolje. Od svih hroničnih boljki pripovedanje je najlakša ali i najdosadnija. Pripovedač se puni kao saće. Kad pomisliš da te otakanje meda – pripoveda konačno oslobađa svih slika i replika, svih mesta, svakakvih vremena, reči zarobljenih iza zuba, slika, predstava, postavki, konstrukcija, stereotipa, monotipa, meduza i sipa… Svako pražnjenje, svako čišćenje šupljina čini to isto saće čistim, ali prekratko. Čim sve opet legne na svoje mesto, istog trena, dana i sata, zazuji spolja, oko košnice. Pčele se uvlače kroz otvor, sve se opet puni.

Pričati priče, uzimati sebi za pravo, obraćati, izlivati se preko rama u kojem sve kulja iz hiljadu prepunih ćelija – to niti je namera, niti plan, niti razmetanje, niti otimanje. Sve je to samo spoljna slika dobroćudne bolesti. Da se pita i sazna, da se dohvati i doživi. Posle se o tome nešto može i reći. Veština dolazi s vremenom, uzrok je tu još od pre početka."

Povodom Andrićeve nagrade

Uglješa Šajtinac