Arto Pasilina

NEZABORAVNO KOLEKTIVNO SAMOUBISTVO

Ponekad se čoveku, pogotovo finskom, sve učini toliko crno da mu nema druge do da sebi prekrati život. Ali ko kaže da se taj poslednji čin ne može obaviti u prijatnom društvu istomišljenika s kojima se može podeliti muka, a samoubistvo izvesti svečano, čak i neobično, možda na nekom posebnom mestu, makar trebalo daleko putovati i obići pola Evrope, pa se usput, zašto da ne, i lepo provesti, uživati u svakom danu kao da je poslednji, isprobati nove stvari, zaljubiti se, a najzad se i predomisliti.

Beskrajno duhovit roman o putovanju grupe kandidata za kolektivno samoubistvo koji dospevaju u sijaset apsurdnih situacija, zapravo je tragikomičan, satirični osvrt na savremeno društvo i želju za samoubistvom kao izlazom iz nepodnošljivog života.

Jedan od najomiljenijih finskih autora, i bez premca najprevođeniji, Arto Pasilina  ucrtao je finsku književnost na mapu svetske književnosti.

Ju Nesbe

BUBAŠVABE

U drugom romanu o Hariju Huleu Nesbe prati svaki otkucaj Harijevog srca, koje u potrazi za iskupljenjem na ulicama mračnog i dekadentnog Bangkoka lupa sve brže.

HARI HULE JE NA SPECIJALNOM ZADATKU.

Norveški ambasador na Tajlandu pronađen je mrtav u jednom bangkočkom kupleraju. Oslo pokušava da izbegne skandal, pa mamurni inspektor Hari Hule završava na letu za Bangkok. Ubrzo će lutati sporednim uličicama među opijumskim jazbinama, hramovima, reklamama za turiste, maloletnicima koji se prostituišu i go-go barovima.

MORA DA RASVETLI ZLOČIN I IZBEGNE SKANDAL.

Ožalošćeni očigledno kriju nešto, ali malo ko progovara. Kada se Hari domogne sumnjivog snimka s kamere za nadzor, stvari se samo komplikuju. Čovek koji ga je doveo do snimka nestaje, a Hari uviđa da neuspeh u rasvetljavanju ubistva nije jedina kazna koja može zadesiti neoprezne. Iza mračnih zidova grada vlada podzemni svet visokih finansija, međunarodne špijunaže i pedofilije.

KOME HARI SME DA VERUJE U NEPOZNATOM GRADU?

„Kako je moguće da posle svake nove priče o Hariju Huleu čitalac ima utisak da je upravo pročitao najbolju?“ Aamulehti, Finska

„Nesbe nepokolebljivo upravlja složenom radnjom i dramskim razvojem likova, ali je posebna draž ovog romana to što se Hari Hule savršeno uklopio u živopisnu oronulost Bangkoka i Tajlanda, iako ga je Nesbe prebacio u krajnje nenorveško okruženje.“ The Independent

Tarjej Vesos

PTICE

Ptice, remek-delo norveške književnosti govori o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije koji nije u stanju da se sam brine o sebi, i njegovoj sestri Hege, od koje je potpuno zavisan. Njihov usamljenički, jednolični seoski život korenito se menja kad u njega uđe treća osoba. U bajkolikom okruženju norveških pejzaža Matisu priroda otkriva tajne. On poznaje jezik ptica. U stanju je da pročita pisma koja su mu napisale kljunom i stopalima. Zna da tumači njihov let. I zna da postavi najdublja životna pitanja: „Zašto su stvari takve kakve jesu?”, pitaće dobronamernu seljanku koja mu nudi kafu pošto po ko zna koji put nije uspeo da obavi započeti posao. I niko ne zna odgovor. Kada se Matis odluči da postane čamdžija na mestu gde ljudi retko prelaze reku (još jedan u nizu njegovih neuspeha da pronađe svoje pravo zanimanje), autor će stvoriti fantastičnu sliku jurodivog Harona, koji je u stanju samo sebe da preveze na drugu stranu, jer njegov porozni čamac tek toliko može da primi a da ne potone. 

Vesosa smatraju za jednog od najznačajnijih norveških pisaca. U njegovom bogatom književnom opusu naići ćemo na široku lepezu majstorski oslikanih karaktera, ali nijedan drugi Vesosov lik nije tako okružen piščevom brigom i ljubavlju kao protagonista Ptica.

Ptice su prevedene na mnogo jezika i ekranizovane u Poljskoj, a 1997. Norveško narodno pozorište dramatizovalo je jedinstven i nadaleko čuven komad, koji je i danas aktuelan.Ovaj roman je do sada našim čitaocima ostao neotkriven, dok u evropskim okvirima predstavlja kanon klasične književnosti XX veka. 

Tamaš Dobozi

OPSADA 13

U decembru 1944.godine Crvena armija je ušla u Budimpeštu čime je otpočela jedna od najkrvavijih opsada u Drugom svetskom ratu. Opsada se završila u februaru sledeće godine, ali se njene posledice osećaju decenijama posle toga.

Opsada 13 je inteligentan, emotivan i virtuozan ciklus priča o ratu, porodici, odanosti, ljubavi i iskupljenju koji je napisao jedan od najboljih kanadskih autora i svetski priznati pisac kratkih priča.

„Poput Nabokova, Tamaš Dobozi spaja najbolje elemente evropskog i američkog načina pripovedanja.“

David Albahari

„Nemoguće je preživeti Opsadu, kao što je nisu preživeli ni Hektor, ni Ahilej, pa ni Uliks. Onaj koji je doplovio na obale Itake – kao što će Dobozijevi junaci doploviti u Kanadu – nije više taj čovek. Neko drugi se iskrcao na sanjano ostrvo, neko čiji je život ispražnjen od smisla. Utvara neka.“

Milenko Bodirogić

Guzelj Jahina

ZULEJHA OTVARA OČI

„Roman Zulejha otvara oči veličanstven je početak. On poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autor vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz „ženska književnost“ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“

Ljudmila Ulicka