Govor mržnje je stepenica koja vodi do ostvarenja Holokausta, a u našem društvu danas, govor mržnje je veoma prisutan, a kultura sećanja se ne neguje – neke su od važnih poruka koje smo mogli čuti juče, na javnom času, koji su u našoj Biblioteci održali zrenjaninski gimnazijalci. Javni čas održan je u okviru aktivnosti kojima Zrenjaninska gimnazija, osmi put po redu, obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Koliko je važna kultura sećanja i zašto je danas posebno važno govoriti o ratnim zločincima i mehanizmima vlasti koje vode u strahote rata, jasno je rečeno tokom jučerašnjeg javnog časa pod nazivom „Reci ne fašizmu“, ali je posebno potresno i efektno kada to slušamo od mladih ljudi, čini se da nema bolje opomene, i korisnije lekcije.

Sociološkinja Senka Jankov, profesorica Zrenjaninske gimnazije, istakla je na početku časa da tribina ima prvenstveno edukativan karakter i da joj je prevashodni cilj podizanje svesti o značaju borbe protiv fašizma, koji je itekako prisutan i u sadašnjem momentu u društvu. Profesorica Jankov iskazala je zabrinutost jer nema nekog značajnijeg napretka kada je reč o kulturi sećanja, govor mržnje, antisemitizam, fašizam, ekstremizam i drugi slični izmi vrlo su aktuelni i vidljivi, svakodnevni, i zato je neophodno obučiti mlade da ih prepoznaju i reaguju kada se susretnu sa njima, da ne ćute i ne okreću glavu kada, na primer, na zidu škole osvane urezani kukasti krst ili grafit koji veliča fašističke vrednosti.

Gimnazijalci su na času govorili o jeziku mržnje, o umetnosti kao načinu borbe protiv ekstremizma, o ženama u Holokaustu, o oblicima fašizma prisutnim u našem društvu, govorili su stihove koji svedoče o nereagovanju intelektualaca nakon uspona nacista na vlasti (Prvo su došli... Martina Nimelera), slušali smo ih kako pričaju o preživelima Holokausta, Jovana i Dine Rajs, bilo je reči i o „Kamenu spoticanja“, nemačkog umetnika Gintera Demniga, koji je u Srbiji najpre postavljen u Zrenjaninu, kao i o slikarstvu Žđislava Beksinjskog. Ivani Solarov, ispred Jevrejske opštine Zrenjanin, poklonjena je slika mlade autorke, učenice Zrenjaninske gimnazije.

Edi Daruši, profesor filozofije, građanskog vaspitanja, medicinske etike i religije i civilizacije, koji godinama u Zrenjaninskoj gimnaziji, zajedno sa kolegama, organizuje javne časove i radionice za đake, ukazao je na problem nedovoljnog negovanja kulture sećanja u našim školama, što dovodi do nerazumevanja i neprepoznavanja mehanizama fašizma kod mladih, čime se direktno otvaraju vrata činjenju novih ratnih zločina. Profesor Daruši govorio je o upravniku škole (Haim Ginott) koji je nakon što je preživeo strahote Holokausta, ostavio pismo nastavnicima, sa, čini se, najvažnijom porukom – pomozite učenicima da postanu ljudska bića, pre svega. Jer, inženjeri, medicinski radnici, fizičari, naučnici i drugi konstruisali su gasne komore, trovali decu, vršili eksperimente na ljudima, razvijali efikasnost brzine masovnog uništenja... Ova poruka, da je najvažnije mlade učiti da budu dobri ljudi, i da je obrazovanje važno samo ukoliko je preduslov humanijeg sveta, ostaje kao najvažnija poruka jučerašnjeg javnog časa.