Značaj zavičajnih odeljenja, danas, daleko je veći no što je to bio ranije. Fondovi biblioteka danas, uglavnom, nalikuju jedni drugima. Ovoj uslovnoj uniformnosti, koja je u informacionoj eri bila neizbežna, ipak, ne podleže jedan od bitnih činilaca svake narodne biblioteke - njeno zavičajno odeljenje sa zavičajnim zbirkama.

Zavičajno odeljenje Gradske narodne biblioteke ”Žarko Zrenjanin”  ustanovljeno je 1975. godine  kako bi se sakupila, obradila, izdala na korišćenje i publikovala svakovrsna zavičajna građa (knjige, časopisi, novine, katalozi, fotografije, razglednice, plakati i ostalo). 

Zavičajnu građu čini sve ono što se svojim sadržajem se odnosi na teritoriju Zrenjanina (i sela), koja je izdata ili štampana u Zrenjaninu, ili, pak,  sva dela autora koji su rođeni ili su živeli u Zrenjaninu. Kroz prikupljanje, obradu, čuvanje popularisanje ovakve bibliotečke građe svakako se postiže očuvanje vrednog nasleđa jedne teritorije za generacije koje dolaze, podiže se svest o kulturi, istoriji i životu lokalne sredine i bitnim akterima koji su je trajno obeležili.

 Zrenjanin je grad sa bogatom kulturom i tradicijom pisane reči i ima šta da baštini i neguje. Prva knjiga štampana je 1848, prvi list izašao 1851, prvi ustav čitaonice je iz 1861. godine. Važan deo fonda Zavičajne zbirke čine: List Zrenjanin koji izlazi od 1952. godine, Časopis Ulaznica koji gotovo 50 godina u kontinuitetu objavljuje zrenjaninska biblioteka, časopis Zavičajac, velika zbirka fabričkih listova, zbirka plakata kulturnih ustanova, razglednice, fotografije... 

Takođe, Zrenjanin je grad iz kojeg su potekli mnogi značajni pojedinci i velikani.

Na Zavičajnom odeljenju u toku je i rad na  formiranju kartoteke/registra zavičajnih pisaca koji se prema preporuci stručnog nadzora nad bibliotekama i prema Zakonu o bibliotečkoj delatnosti, finalizuje u vidu publikovane zavičajne sveske. Takođe, u toku je digitalizacija kulturne baštine Banata sa ciljem formiranja jedinstvene online baze zavičajnih knjiga o Banatu (rumunskom, srpskom) namenjene budućim istraživačima i ostalim korisnicima. 

Promovisanje nacionalnog kroz zavičajno, svakako jeste jedan od načina da se permanentno ostvaruje ono što je misija i zadatak javne bibioteke, a to je povećanje svesti o kulturnom nasleđu, razumevanju umetnosti, naučnih dostignuća i otkrića (IFLA/UNESCO 2005).