Knjižara

Knjižara "Klub knjige"

Kviz Šta znam o bajkama

Kviz Šta znam o bajkama

Песничка штафета 2018

Pesnička štafeta - završna svečanost

Sa završne svečanosti jubilarne 40. Pesničke štafete

Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744

Radno vreme

Radnim danima 7:30 - 19:30 časova
Subotom 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Društvene mreže

Mika Antić je pisao: „Gospođo Vineti, predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu,ali nisam mogao. Udisao sam je. Imala je miris vaše kose... Čitave noći lutao sam oko stanice i razgledao vozove koji odlaze i dolaze. Imao sam vremena da o svemu na miru razmislim. Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen“. Sećate li se kada ste pisali ljubavna pisma? Da li i vama još odzvanjaju reči velikana poput Šekspira, Betovena, Hemingveja i Napoleona njihovim besmrtnim ljubavima? Kako danas stoje stvari sa ljubavnim pismima? Pišu li se danas ljubavna pisma?
O ovim temama pričali smo sa decom tokom radionice „Ljubavna pisma kroz istoriju“, šeste po redu u okviru projekta „Storytelling u Muzeju“. Bibliotekar Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Andrej Jakovljev, razgovarao je sa decom iz Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“, učiteljice Mire Pilauer, i predstavio deci najzanimljivije momente iz istorije pisma, kroz novu i zanimljivu vizuru – kroz istoriju pisanja ljubavnih pisama. Cifre, brojke, važni datumi, imena, hronologija, istorijski periodi i revolucionarna otkrića u istoriji pisma, od pisanja na zidovima pećine i na glinenim pločama, preko Gutenbergove štamparske mašine, pisaće mašine, guščijeg pera, mastila i hartije, do tableta i pametnih telefona – sve je to, na duhovit i zabavan način, kroz formu usmenog pripovedanja, predočeno deci. Deca su slušala stihove Šekspira, Duška Radovića i Desanke Maksimović, pričali smo o tome šta je ljubav, i koliko je raznolika, o čežnji, o ljubavima velikana istorije čovečanstva, čitali smo odlomke njihovih ljubavnih pisama, slušali smo Betovenove simfonije i razgovarali o položaju žena u srednjem veku, pitali smo decu o načinima njihove komunikacije. I to smo radili tik uz pisaći sto čuvenog Todora Manojlovića.
Kroz istoriju pisma, klinci su da se prošetali i tako što su imali priliku da napišu svoja pisma dragim osobama, i to koristeći glinene ploče, pisaće mašine ili sastavljajući reči od slova štamparske mašine, praveći koverte za pisma koje su potom pečatili voskom. Radinica je deo projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a koordinatori projekta su Jelena Gvozdenac, ispred Narodnog muzeja i Tanja Graovac, ispred Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.
Kliknite na sliku da vidite još slika u galeriji.

U Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" u petak, 2. novembra od 19 časova održaće se tribina sa Snežanom Radojičić "Biciklom Do Severne Koreje".
Snežana Radojičić, pisac i nomad, putuje na biciklu oko sveta od 2011. godine. Za to vreme prošla je oko 55.000 km i obišla oko 40 zemalja. Nedavno je okončala posetu Aziji i Okeaniji i pre prelaska na latinoamerički kontinent održaće niz putničkih tribina u Srbiji i regionu.
Povod za novi, drugi po redu, susret u zrenjaninskoj biblioteci jeste objavljivanje knjige „Severna Koreja – putovanje po zemlji Kim Džong Una”. Snežana je vozila sedam dana bicikl kroz najzatvoreniju zemlju na svetu. Koliko je teško otići tamo? Da li je teško dobiti vizu? Da li se može kretati slobodno kroz Koreju? Šta je istina, a što propaganda? Kako izgleda život u toj zemlji?
Odgovori na ova i druga pitanja o životu u Severnoj Koreji mogu se dobiti na tribini na kojoj će biti prikazani i neki video zapisi koji nigde do sada nisu objavljeni, niti će biti dostupni na internetu.
Tribina će se održati na Dečjem odeljenju biblioteke, a ulaz je slobodan.

Da je Ruža Šulman sada živa, ja bih joj poklonila jedan prelepi stan u našem gradu, da joj se zahvalim što se borila za nas...“, kaže desetogodišnjakinja iz publike, nakon saslušane priče o životima Ruže Šulman i Koče Kolarova.

Da je Ruža danas živa“, odgovara joj bibliotekar ,“ona taj stan ne bi uzela za sebe, već bi ga poklonila nekom ko nema stan, jer je takva bila, uvek je mislila na dobrobit drugih“.
Ovaj delić razgovora najbolje svedoči o atmosferi pete radionice u okviru projekta „Storytelling u Muzeju“ , čija su tema bili životi i borba Ruže Šulman i Vladimira Koče Kolarova. Bibliotekari Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Vladimir Arsenić i Nenad Dajić , autori radionice, razgovarali su sa đacima Osnovne škole „ 2. oktobar“, učiteljice Marije Barne, o odrastanju i mladosti Ruže i Koče, njihovo tajnoj i zabranjenoj delatnosti u SKOJ-u, njihovoj tajnoj ljubavi i njihovom velikom rodoljublju. Deca su slušala o organizovanju partizanskih jedinica u Zrenjaninu, o boravku Ruže u zatvoru, čuli su i deo pisma koji je Ruža pisala majci iz zatvora, saznali su šta je antifašistička borba i koje je vrednosti nosila. Pričalo se o rodnoj ravnopravnosti, veri u ideale, borbi za te ideale i za svoju otadžbinu, ali i o tome kako se to smehom bori protiv fašizma, može li se ljubavlju pobediti strah, kako se i zašto treba boriti protiv nepravde i kako možemo prijatelju pomoći kad ga savlada strah i tuga. Nakon priče, deca su imala i kreativnu likovnu radionicu, tokom koje su pravili ordenje i kape od hartije.

Deca su naučila ko su i kakvi su bili Ruža Šulman i Koča Kolarov, zašto ulice i naselja nose njihova imena, zašto se naš grad zove Zrenjanin, šta znači partizanski pozdrav Smrt fašizmu – Sloboda narodu, šta označava praznik 2. Oktobar, videla su fotografije narodnih heroja i heroina Zrenjanina iz Drugog svetskog rata i ostale eksponate iz ovog perioda u okviru stalne postavke Narodnog muzeja a deci se obratila i kustoskinja muzeja, Biljana Dimkić Krčmar.

Tako je, kroz formu pričanja priča, kao i kroz kreativni radioničarski rad, deci na zabavan način predočena lokalna istorija kao vrlo dinamična kategorija puna savremenih smernica i linkova sa svakidašnjim preokupacijama dece. To je i osnovni cilj radionica koje bibliotekari Gradske naodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ i kustosi Narodnog muzeja žele da ostvare kroz projekat „Storytelling u Muzeju“ čiji su koordinatori Jelena Gvozdenac , ispred Narodnog muzeja, i Tanja Graovac, ispred Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“. Projekat je podržan i finansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja.

Tema naredne radionice biće istorija ljubavnih pisama i načini komunikacije kroz vreme.

Klikom na sliku možete videti još fotografija u galeriji.

Elektronski katalog

Elektronski katalog